Kardiologija predtsvlja granu interne medicine koja se bavi proučavanjem srca i krvnih sudova. Bolesti srca uključuju sva oboljenja koja dovode do slabljenja funkcije ili strukture srca. Bolesti srca danas predstavljaju i preko 15% ukupne patologije. Podela oboljenja srca je veoma složena, pa je stoga i njihova dijagnostika često vezana sa potrebom da se primeni više pomoćnih dijagnostičkih metoda da bi se došlo do zadovoljavajućeg rešenja.

Ova oboljenja se razlikuju  po tome da li su urođena ili stečena, da li je oboleo srčani mišić, srčani zalisci, srčana kesa ili se radi o poremećajima srčanog ritma. Važno je napraviti razliku između bolesti srca i slabosti srca. Bolesti srca su nepravilnosti u građi i funkciji srca, dok je slabost srca stanje kada ovaj organ više nije u mogućnosti da transportuje krv, hormone, hranljive materije i toplotu kroz krvne sudove pod normalnim pritiscima i u odgovarajućoj količini. Slabost srca je po pravilu uvek praćena i kliničkim znacima kao što su: zadihanost, lako zamaranje, kašalj, otežano disanje ili nakupljanje tečnosti u trbušnoj ili grudnoj šupljini. Bolesti srca ne moraju uvek da dovedu do slabosti srca. Na primer, najučestalije oboljenje srca kod pasa je takozvana insuficijencija mitralnih zalistaka.. Sreće se vrlo često kod pasa malih rasa, češće u starijem uzrastu. Skoro 80% navedene populacije je obolelo, međutim, promene na zaliscima su najčešće neznatne i često nisu od većeg kliničkog značaja. Iako oboleli pas po pravilu ima „šum na srcu“, on ne mora istovremeno da pokazuje i znake slabosti srca, stoga, u toj fazi, često nije neophodno ni da se započne sa terapijom lekovima. Prepoznavanje trenutka kada bolest srca počinje da ispoljava znake slabosti srca koje treba lečiti, predstavlja stvar umešnosti, iskustva, edukacije i osposobljenosti ordinirajućeg veterinara opšte prakse, koji vodi Vašeg psa kao i pitanje opremljenosti njegove veterinarske ambulante.

Bolest srčanog crva

 

Mnoge druge organske bolesti mogu uticati na rad kardiovaskularnog sistema. Tako otkazivanje ili slabost bubrega, smanjena ili pojačana funkcija štitne žlezde, samo su neki primeri takvih stanja. Kod takvih pacijenata je od primarnog zanačaja da se prepoznaju i razlikuju uzroci od posledica. Slična je i situacija sa diferencijacijom kardiovaskularnih od respiratornih oboljenja. Naime, ova dva sistema su neraskidivo povezana preko takozvanog malog krvotoka, koji je ključan u obogaćivanju krvi kiseonikom. Stoga, često se naglašava da promene na respiratornom sistemu neizostavno daju promene u funkciji kardiovaskularnog sistema i obrnuto! Upravo se u ovom segmentu dešava i najveći broj pogrešnih dijagnoza u kliničkoj praksi.

 

 Na pojavu kardiovaskularnih oboljenja utiče veliki broj faktora. Neki od njih su vezani za rasnu predispoziciju, pol, starost , telesnu konsiciju idr.

 

 

RASA - kod pasa, hronična bolest srčanih zalistaka je češća kod malih rasa (pudle,maltezeri,terijeri), dok su oboljenja miokarda uglavnom vezana za srednje i velike rase (doberman, zlatni retriver,bokser,doga).

POL - bolesti srca se češće javlaju kod muških pasa i mačaka

STAROST - bolesti srca i kod pasa i kod mačaka se pojavljuju češće kod srednje-starijih i starih jedinki.

TELESNA KONDICIJA - psi i mačke koji imaju prekomernu telesnu masu su skloniji razvoju srčanih oboljenja.

 

Kada vlasnici mogu posumnjati da njihov ljubimac ima kardiovaskularne smetnje? Ukoliko ima neke od sledećih znakova:

  • Slabost i letargija

  • Povremeno kolabiranje

  • Znaci ubrzanog zamora

  • Smanjena aktivnost

  • Otežano disanje

  • Često kašljanje

  • Otok abdomena

  • Smanjen apetit

  • Gubitak telesne mase

  • Delimična paraliza zadnjih nogu

  • Bačvast abdomen a krovasta i kahektična leđa

  • Suva krta dlaka koja lako ispada

  • Plav cijanotičan jezik

 

 

Ukoliko se detektuje neki od gore pomenutih simptoma to je znak za obaveznu posetu vašem veterinaru, koji ukoliko nakon uzete anamneze posumnja na neki od poremećaja rada srca započinje kardiološki pregled. On se sastoji iz više segmenata od kojih je nekada dovoljno priemeniti parcijalni kardiološki pregled , ali ukoliko smo u mogućnosti najbolje je izvršiti kompletan kardiološki pregled koji čine:

  1. Uzimanje anamnestičkih podataka od vlasnika

  2. Opšti klinički pregled

  3. Specijalistički kardiološki pregled pacijenta

  4. Merenje arterijskog krvnog pritiska

  5. Pregled krvnih sudova očnog dna

  6. Laboratorijske analize krv

  7. Procena radioloških snimaka srca i pluća snimljenih u 2 projekcije

  8. Izrada EKG zapisa

  9. Sprovođenje ehokardiografskog pregleda i neophodnih merenja

  10. Tumačenje dobijenih podataka vlasniku i prisutnim studentima

  11. Pisanje specijalističkog nalaza sa određivanjem terapije i naredne kontrole.

 

Nakon završenog pregleda, ukoliko za to ima potrebe propisuje se terapija. Ona se u mnogome razlikuje od primene terapije kod druih oboljenja. Razlika je u tome što se lečenje ne vrši davanjem injekcija, već vlasnici svojim ljubimcima redovno daju propisane tablete. To zahteva izvestan trud i disciplinovanost vlasnika koji praktično preuzima ulogu onoga ko će sprovoditi terapiju po uptustvima veterinara. Kardiološki pacijenti spadaju u grupu hroničnih bolesnika iz razloga što se medikamentoznim tretmanom oni ne mogu u potpunosti izlečiti, već im se samo progresija trenutnog stanja maksimalno usporava. Jedini tretman u kardiologiji koji u potpunosti leči pacijenta je ugradnja pacemakera. Zbog toga su veoma bitne periodične kontrole svakog pacijenta, jer je u potpunosti očekivana povremena pojava kriza i uprkos terapiji.

Pored lekova, srčani bolesnici u zavisnosti o stepena oštećenja srca , moraju biti i podvrgnuti posebnom načinu i režimu života prilagođenom oboljenju koje imaju. To podrazumeva redovnu ali umerenu aktivnost sa smanjenim nivoom stresa u svakodnevnom životu, bez izlaganju naglih i prekomernih fizičkih aktivnosti. Posebno za vreme naglih vremenskih promena, jer su srčani bolesnici izraziti metereopate. Takođe mora biti propisan i poseban režim ishrane kao sastavni deo terapije . Ovakve dijete su potpuno izbalansirane i sadrže minimalnu količinu soli. Bogate su u hranjivim materijama koje se gube u toku terapije bolesti, kao i materijama koje pomažu srčani rad. Sve mačke i psi koji su gojazni moraju ići i na tretman redukcije telesne mase što takođe predstavlja sastavni deo terapije.

 

Veterinarska ambulanta ŽarVel Vet Veterinari Srbija