BOLEST SRČANOG CRVA

Bolest srčanog crva (Kardiovaskularna dirofilarioza) je parazitsko oboljenje uzrokovano nematodom Dirofilaria immitis. U pitanju je crv koji parazitira u plućnim arterijama i u kasnijoj fazi bolesti u desnoj srčanoj pretkomori i komori. Pravi domaćini su psi i druge divlje Canide poput vuka, šakala , lisice, ali mogu oboleti i mačke. Mačke oboljevaju zantno ređe nego psi, mada u poslednje vreme se sve ćešće uzročnik pronalazi i kod mačaka. Vektori ovog oboljenja su komarci , bez kojih se oboljenje ne može preneti sa životinje na životinju direktnim kontaktom. Nekada izuzetno retko oboljenje, karakteristično samo za toplije mediteranske krajeve Evrope i Severnoamerički kontinent, danas je postalo svkodnevnica i na našem podneblju. Prenosioci su komarci i to sve vrste koje naseljavaju ovo podneblje.


Ceo razvojni ciklus je složen i dug. On se jednim delom odvija u pravom domaćinu (pas, mačka), a delom i u prelaznom domaćinu odnosno komarcu. Ciklus započinje tako što odrasla ženka koja može biti dugačka i više od 30 cm, oslobađa mikrofilarije u krvotok domaćina gde one mogu ostati aktivne i 4 godine. Da bi se ciklus nastavio potrebno je da mikrofilarije dospeju u komarca, gde se razvojni ciklus nastavlja i u periodu od 14 dana se u komarcu od mikrofilarjie preko L2 larvice razviju L3 larvice koje se nastanjuju u usnom aparatu  i one su infektivne za pravog domaćina , odnosno psa. Prilikom ponovne ishrane komarca on ubacuje L3 larvice , koje se aktivno probijajući kroz kožu i potkožno tkivo migriraju u mišiće i odatle prodiru u cirkulaciju domaćina. Na tom svom putu ona se transformiše u stadijum L4 larvice i konačno nastanjuje u plućne arterije. Ceo ovaj ciklus migracije i preobražaja iz L3 u L4 larvicu traje i do 7 meseci. Za sve ovo vreme paraziti se još uvek ne nalaze u samom srcu. U pulmonarnim arterijama se L4 larve zapravo transformišu u odrasle oblike , kada ukoliko ih ima u prekomernom broju nastanjuju se i u desnom srcu. U celom razvojnom ciklusu veliki značaj ima i endocelularna rikecija (Wolbachia pipens), koja živi u simbiozi sa srčanim crvom i neophodna je za njegovo razmnožavanje i sazrevanje larvi.


Nakon nastanjivanja D.immitis u plućnim arterijama dolazi do postepenog oštećenja tih krvnih sudova, a ishod hroničnog procesa na njima jeste povećanje pulmonarnog pritiska (plućna hipertenzija), koja vremenom dovodi do uvećanja zida desnog srca (hipertrofija miokarda) , a kasnije i do slabosti desnog srca i dilatacije tzv. „Cor pulmonale“. Za sve vreme migracija larvi i nastanka odraslih oblika životinja nemora pokazivati nikakve simtome, kao i kasnije , pogotovo ako u cirkulaciji pluća nema previše parazita. Prve simptome koje životinja pokazuje zapravo su vezani za promene na srcu u vidu hipertofije ili dilatacije srčanog mišića. Životinja tada pokazuje ubrzano zamaranje , kašalj, blago povišena temperatura, uvećan abdomen, mršavljenje, suva krta dlaka, tamno prebojena mokraća. U nekim težim slučajevima može doći i do sinkope uzrokovane plućnom embolijom i do iznenadnog uginuća životinje.


Postavljanje tačne dijagnoze obeljenja izazvanim srčanim crvom moguća je isključivo laboratorijskim metodama. Prisustvo gore navedenih simptoma kod životinje može nas uputiti samo na sumnju prisustva srčanog crva. Sprovođenje neke od pomoćnih dijagnostičkih metoda poput ultrazvuka, elektrokardiografije, rendgena, hematoloških i biohemijskih analiza krvi , idr.  možemo sa velikom sigurnošću detektovati promene nastale na kardiovaskularnom sistemu izazvanim srčanim crvom, ali ne i njegovo samo prisustvo. Laboratorijske metode koje se koriste u detekciji srčanog crva zasnivaju se na analizama krvi i to sprovođenjem Knott testa ili brzih Elisa testova. Knott-ov test zasniva se na detekciji mikrofilarija u perifernoj cirkulaciji i zahteva veliko iskustvo i preciznost u radu. Senzibilitet ovog testa je svega negde 60-70%, te se nemože smatrati validnom i jedinom metodom za dijagnostiku srčanog crva. Za razliku od njega serološki ELISA brzi testovi su danas nezamenjivi u dijagnostici srčanog crva. Baziraju se na detekciji antigena  reproduktivnih organa ženke i izuzetno su velike preciznosti  i senzitivnosti preko 90-98%.  Mogu se smatrati čak i delimično kvantitativnom metodom jer se na osnovu intenziteta boje pozitivnog rezultata može govoriti o broju odraslih oblika parazita u cirkulaciji.


Terapija oboljenja srčanog crva je moguća ali je izuzetno zahtevna, dugotrajna i složena, a sve u zavisnosti od stanja same životinje i stepena infestacije parazitom. Ona se sprovodi u  dva odvojena pravca. Jedan se odnosi na sprovođenje terapije koja dovodi do ubijanja samog parazita, a druga se zasniva na otklanjanju simptoma i posledica nastalih na samom kardiovaskularnom sistemu kao posledica dugotrajnog prisustva parazita.  Kod životinja sa ozbiljnim kardiovaskularnim smetnjama potrbno je što pre primeniti tretman radi stabilizacije kardiovaskularnog sistema primenom kardiotonika, vazodilatatora, stimulatora srca, diuretika, ACE inhibitora idr.  Kada je u pitanju uništavanje samog parazita postoje dva osnovna vida terapije: Dugotrajni („slow kill“) tretman i brzi adulticidni tretman. Kao poseban vid terapije moguće je i hirurško otklanjanje parazita iz plućnih arterija i desnog srca posebnim venskim kateterom sa končastim završetkom.


„Slow kill“ tretman se zasniva na postepenom ubijanju odraslih oblika parazita upotrebom ivermektinskih preparata, kao i primenom doksiciklina. Na ovaj način se odrasli oblici ubijaju postepeno, na duži rok , što može trajati i više meseci, pa čak i godina, čime se smanjuje opasnost od nastanke plućne embolije. Ivermektin se aplikuje peroralno ili subkutano u intervalima od 14 dana. Prilikom prvih aplikacija pored ivermektina daju se i antihistaminici i kortikosteroidi kako bi se prevenirao nastanak alargijske reakcije naglim uginućem velikog broja mikrofilarija. Osim toga u prvih 30 dana od početka tretmana, paralelno se daje i Doksiciklin kako bi se suzbila Wolbachia pipens, koja je neophodna za život mikrofilarija. Doksiciklin se ponavlja na svaka 3 meseca. Ceo tretman se sprovodi sve dok se ne dobiju dva uzastopna negativna rezultata. Naravno za sve vreme trajanja tretmana životinja se nesme izlagati velikim fizičkim naporima. Nedostaci ovakve terapije su što samo lečenje može trajati veoma dugo, čak i više godina. Poslednja istraživanja pokazuju da se čak i nakon višegodišnje primene lekova oko 30% pasa i dalje pokazuje pozitivnu reakciju na serološkom testu.


Za razliku od slow kill tretmana moguće je sprovoditi i brzi adulticidni tretman upotrebom preparata na bazi melarlsomin dihidrohlorida (Immitacide). Ovaj preparat nije registrovan u našoj zemlji. Osim toga ne deluje na mikrofilarije i zato je pre njegove primene potrebno uništiti mikrofilarije. Primenjuje se dvokratno u rzmaku od 30 dana, tj 1., 30. i 31. dana. Nakon 3 meseca od tretmena psi postaju seronegativni. Najveća mana ovog tretmana jeste visok rizik od plućne embolije.


Najznačajniji vid borbe protiv srčanogcrva jeste svakako prevencija. Ona se zasniva na sprečavanju uboda komarca i/ili uništavanju ubačenih mikrofilarija u cirkulaciju. Danas postoji čitav spektar efikasnih preparata koji pružaju dobru zaštitu ali ne dužu od jedan do dva meseca. Prevencija se sprovodi u periodu kada imamo prisutne komarce tj od aprila do novembra.

 

 

 

Mapa 1 - Bolest srčanog crva - rasprostranjenost

 
Gosbi Srbija
 
 
Veterinarska ambulanta ŽarVel Vet Veterinari Srbija